Šta je bračna tekovina?
Bračna tekovina je sva imovina nastala tokom trajanja braka i bračne zajednice, a isti princip se primenjuje i na vanbračnu zajednicu. Na ovom blogu, u tekstu koji se bavio brakorazvodnom parnicom, navedeno je šta je stečena imovina u braku a šta je posebna imovina svakog supružnika. Posebna imovina svakog supružnika ne ulazi u bračnu tekovinu i ne može biti predmet podele bračne tekovine ni sudskim ni vansudskim putem, osim ako sami supružnici ne odluče da prenose svoju posebnu imovinu vansudskim putem ugovorom o prenosu prava svojine.
Bračnu tekovinu čini zajednička stečena imovina tokom braka. To je sva imovina nastala radom i prihodima oba supružnika, kao i posebnim prihodima od intelektualne svojine i rada po osnovu ugovora o delu, pokloni učinjeni od strane trećih lica oboma supružnicima zajednički tokom braka, doprinos za staranje o deci i staranje o domaćinstvu, kao i doprinos za staranje o imovini, prihodi od igara na sreću osim ako je jedan supružnik sam ulagao svoju posebnu imovinu u te igre, stan koji je dobijen i otkupljen tokom trajanja zajednice života i tokom braka. Od uticaja je i postojanje zajednice života, jer pored postojanja braka mora da postoji paralelno i zajednica života između supružnika da bi imovina koja je sticana na pomenuti način tokom trajanja braka i zajednice života bila smatrana zajedničkom imovinom supružnika. To znači da su ova dva uslova kumulativna za nastanak zajedničke imovine, i ako je zajednica života prestala a brak nije razveden, od trenutka prestanka zajednice života se ne može sticati zajednička imovina.
U zajedničku imovinu ne ulazi posebna imovina svakog supružnika, a to je imovina stečena pre trajanja braka i nakon prestanka zajednice života, posebna imovina nastala ranijom podelom tokom trajanja braka zajedničke imovine stečene tokom braka, pokloni dati od trećih lica posebno jednom od supružnika, udeli u privrednim društvima i prihodi od tih udela, nasleđe dobijeno tokom braka kao i prihodi nastali od posebne imovine, osim ako drugi bračni drug nije imao udela u tom povećanju prihoda od posebne imovine drugog supružnika.
Podela bračne tekovine sporazumom
Bračna tekovina može biti podeljena i vansudskim putem, ali i putem tužbe za podelu bračne tekovine ako postoji spor o tome šta sve spada u bračnu tekovinu i koliki je doprinos svakog od supružnika u nastanku zajedničke imovine. Supružnici mogu i tokom trajanja braka, pa i nakon razvoda izvršiti podelu bračne tekovine vansudskim putem. U tom slučaju sporazum o podeli mora biti overen (solemnizovan) kod javnog beležnika u vidu javnobeležničke potvrđene (solemnizovane) isprave. Supružnici mogu i u okviru brakorazvodne parnice da izvrše podelu zajedničke imovine ako podnesu sporazumni predlog za razvod braka u okviru kojeg treba da bude i sporazum o deci ali i sporazum o podeli bračne tekovine. Naš zakon dozvoljava bračni ugovor, i u slučaju postojanja istog deo zajedničke imovine koji je tim ugovorom bio obuhvaćen će ući u sporazum, osim ako ga supružnici saglasno ne izmene.
Sudski spor o podeli bračne tekovine
Porodični zakon i sudska praksa naših sudova su prilično ujednačeni o sledećim pitanjima podele bračne tekovine. Najpre treba reći da se sudskom presudom utvrđuje da su supružnici suvlasnici u određenim delovima na zajedničkoj imovni. Porodični zakon određuje da postoji pretpostavka da su supružnici podjednako učestvovali u sticanju zajedničke imovine tokom trajanja braka i trajanja zajednice života, što znači podelu zajedničke imovine na pola svakom supružniku. Supružnik koji smatra da je njegov doprinos pa samim tim i njegov udeo na zajedničkoj imovini veći to mora dokazivati, i na njemu je teret dokazivanja te činjenice. Ako ne uspe da dokaže da je više doprineo u sticanju zajedničke imovine, onda se primenjuje procesno pravilo iz Zakona o parničnom postupku da je teret dokazivajna na onoj strani koja nešto tvrdi, pa bi u tom slučaju sud dosudio podjednaki procenat oboma supružnicima na celokupnoj zajedničkoj imovini, odnosno po pola svakom. Veći doprinos jednog od supružnika, shodno zakonu, odnosio bi se na njegove veće prihode, veće stranje o domaćinstvu, veće starnje o deci, veće staranje o zajedničkoj imovini supružnika kao i na druge relevantne okolnosti.
Najčešće se presudom utvrđuje deo od zajedničke imovine za svakog supružnika u razlomku a moguće je da bude utvrđen i procenat, a taj razlomak/procenat se utvrđuje za moment prestanka zajednice života u braku. Navodi se i svaka pojedinačna imovina kao posebno imovinsko pravo, ali se isti razlomci/procenti navode za svaku posebnu imovinu. Ako je jednom supružnik dosuđen udeo od na primer 60% u sticanju bračne tekovine, onda je presudom dosuđeno da je taj supružnik suvlasnik 60% svake posebne navedene imovine koju je sud dosudio kao zajedničku bračnu tekovinu. Izuzetak od ovog pravila je samo u jednoj retkoj situaciji, kada sud utvrdi da je jedan supružnik enormno doprineo sticanju jednog posebnog i odvojenog imovinskog prava koje je ekonomski samostalno u odnosu na druga imovinska prava iz zajedničke imovine (na primer stan), pa se za to posebno imovinsko pravo tom supružniku može dosuditi neki veći procenat od procenta koji mu je dosuđen za svu preostalu imovinu, ako je pri sticanju tog posebnog imovinskog prava taj supružnik znatno učestvovao sa svojom posebnom imovinom.
Kako se dele pokretne stvari?
Shodno Porodičnom zakonu, deoba stvari koje služe za upotrebu jednog supružnika ostaju tom supružniku i ne uračunavaju se u njegov deo osim ako su nesrazmenro velike vrednosti u odnosu na ukupnu zajedničku imovinu. Stvari koje služe zajedničkom detetu ostaju supružniku kome je povereno dete. Stvari koje služe za obavljanje delatnosti ostaju onom supružniku koji se tom delatnošću bavi, ali se te stvari uračunavaju u njegov deo. Predmeti zajedničkog domaćinstva na kojima jedan supružnik ima državinu (ne svojinu) u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov deo.
Da li supružnik ima pravo na imovinu drugog supružnika koju je ovaj kupio od zajedničke imovine nakon prestanka braka?
Ako nakon razvoda braka i prestanka zajednice života jedan supružnik iskoristi imovinu stečenu zajedničkim doprinosom oba supružnika tokom trajanja braka i zajednice života da bi njom sebi kupio neku drugu imovinu, na primer stan, onda po sudskoj praksi drugi supružnik ne bi imao pravo suvlasništva na toj novokupljenoj imovni, ali bi imao pravo na novčanu naknadu u visini svog doprinosa sticanju zajedničke imovine od supružnika koji je tu imovinu kupio. Sa druge strane, ako je posle prestanka zajednice života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.
Da li udeli u privrednim društvima jednog supružnika predstavljaju zajedničku imovinu?
Porodični zakon kao i sudska praksa naših sudova potpuno su saglasni da udeo u privrednim društvima jednog supružnika ne može ući u zajedničku imovinu i nije predmet podele bračne tekovine. Sudska praksa nalazi razlog za ovaj stav u tome što su upravljačka i vlasnička prava u privrednim društvima regulisani drugim zakonom, a to je Zakon o privrednim društvima, po kojem se u slučaju više vlasnika udela u jednom privrednom društvu određuju različiti modaliteti koji daju prednost tim ulagačima u odnosu na potencijalne druge ulagače koji bi mogli ući u upravljačka prava na tom privrednom društvu. Poslovna zajednica tih lica sa upravljačkim ulozima morala bi imati mehanizme kontrole prenosa udela u vlasništvu i upravljanju nad zajedničkim privrednim subjektom.
Povraćaj poklona
Porodični zakon je odredio i pitanje povraćaja poklona učinjenih tokom braka i trajanja bračne zajednice. Uobičajeni manji pokloni koje su međusobno učinili supružnici se ne vraćaju, ali se vraćaju oni međusobni pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine. Međutim, tu i zakon a i sudska praksa prave jedan izuzetak, pa je određeno da pravo na povraćaj poklona od strane jednog supružnika sud može odbiti ako bi taj povraćaj poklona bio očigledna nepravda za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju po stanju u kojem su bili u momentu prestanka zajednice života u braku.